Period 1968 – 1991


U sezoni 1968/1969. godine „BSK“ je i dalje pripadao Trećoj beogradskoj ligi, grupa C koju su takođe činili: „Vinča“, „Crvena Zvezda MML“, „29. Novembar“, „Omladinac“, „Soko Štark“, „Mladost“ – Begaljica, „Podunavac“, „Kluz“, „Blaž“, „Dunav“, „Beteks“, „Boleč“ i „4. Jul“.

Prvi tim „BSK-a“ je po prvi put u istoriji kluba osvojio prvo mesto u nekom takmičenju i izborio pravo na učešće u kvalifikacijama za viši rang zahvaljujući boljoj gol razlici od drugoplasirane ekipe FK „Vinča“. U toj sezoni, „BSK“ je ostvario 20 pobeda, 2 nerešene utakmice i samo 4 poraza. Uz impresivnu gol razliku 105:23. Najviše golova te sezone, čak 68 golova, je postigao najbolji strelac kluba svih vremena, Andreić Lazar. Trener do tada najbolje generacije bio je Sava Andreić, jedan od najboljih igrača u istoriji ovog kluba.

U kvalifikacijama za viši rang, Drugu beogradsku ligu, „BSK“ se prvo sastao na igralištu „Obilića“, tada šljakastom terenu, sa ekipom FK „Zvečke“ i pobedio sa rezultatom 2:0 golovima Andrejić Lazara i Ćurčin Živana. Drugu utakmicu „BSK“ je igrao sa FK „Heroj“ iz Beograda i izgubio sa rezultatom 1:2 i kao prvi u tim mini-kvalifikacijama ušli su u Drugu beogradsku ligu. Pored „BSK-a“, te godine je i FK „Heroj“, koji je sa FK „Zvečkom“ igrao 0:0, kao drugoplasirani ušao u viši rang.

U Drugoj beogradskoj ligi, sezone 1969/1970. godine, „BSK“ je nastupio sa izuzetno kvalitetnim timom. Veliki broj igrača je došao iz jakih klubova, a za trenera je te sezone bio doveden Sava Antić koji je došao iz OFK Beograda. Najveći rival te sezone je bila ekipa FK „Bratstva“ koja je takođe sa leve obale Dunava. Mečevi između ova dva tima su bili puni naboja i veliki broj navijača je dolazio da bodri svoje miljenike. Na kraju takmičenja „BSK“ je bio bolji od „Bratstva“ za samo jedan bod. S obzirom da se prvi put takmičio u ovoj ligi, „BSK“ je zauzeo odlično 5. mesto na tabeli.

Iste sezone omladinci su se takmičili u III omladinskoj ligi, grupa C. Budući da je te godine po prvi put osnovana selekcija omladinaca, sve je začudilo izvanredno osvajanje prvog mesta. Ovaj uspeh su ostvarili u velikoj meri zahvaljujući odlasku na pripreme na Olimp kod Zadra. To su bile prve pripreme koje je klub organizovao za mlađu selekciju. Trener ove uspešne selekcije je bio Sava Živanov zvani Sava Šepa. Prvotimci iz ove generacije omladinaca su postali Sima Radulović, Meda Maljković, Vidanović, Dragić Jelić i Simče Mitov.

Druga beogradska liga je bila ozbiljna liga i „BSK“ je imao dosta muke u borbi za bodove. Klub je imao problema zbog iznenadnog odlaska velikog broja kvalitetnih igrača koje je bivši trener Sava Antić odveo za sobom u novi klub. Na klupu se vraća Sava Andreić, koji i pored velikog odliva igrača uspeva sa izuzetno mladim sastavom da zauzme solidnu poziciju na sredini tabele.

Sava Andreić ostaje trener kluba i naredne godine. Klub zadržava mlade igrače, koji su činili okosnicu tima u prethodnoj sezoni i dovodi nekoliko starijih i kvalitetnijih igrača, koji bi pomogli mlađima u borbi za bodove. Zahvaljujući tome, ali i boljoj organizaciji kluba, „BSK“ zauzima na kraju sezone odlično četvrto mesto.

Klub je te sezone, nakon pet godina, ponovo oformio selekciju pionira. Trener pionira je bio Mata Mataić i oni su se takmičili u Drugoj ligi pionira.

U sezoni 1972/1973. godine, „BSK“ nastavlja sa dobrim igrama iz prethodne sezone. Na mesto trenera se vraća Sava Antić, koji zamenjuje Savu Andreića koji odlazi u „Bratstvo“. Kao kada je odlazio i odveo nekoliko dobrih igrača, Sava Antić je i sada pri povratku doveo kvalitetne i iskusne pojedince koji bi pomogli klubu u borbi za viši rang takmičenja. „BSK“ je zauzeo visoko treće mesto sa samo nekoliko bodova zaostatka u odnosu na prvoplasiranu ekipu „Grafičara“. Te godine je „BSK“ imao prijateljsku utakmicu protiv OFK Beograda i ostvario odličan rezultat od 2:2. Za OFK Beograd su nastupali Stojan Vukašinović, Blagomir Krivokuća – Krivi, Slobodan Santrač (najbolji strelac u istoriji jugoslovenskog fudbala) i drugi.

Posle svake utakmice se odlazilo u najpoznatiju kafanu u ovom delu grada, „Putnik“. Atmosfera je bila najbolja kada bi „BSK“ ostvario pobedu jer bi se tada i navijači pridružili igračima u slavlju. Mnogi igrači su voleli ovu kafanu i nisu hteli da prelaze u druge klubove zbog „Putnika“. Te godine za „BSK“ je nastupao jedan od tada najboljih igrača beogradskog amaterskog fudbala Ćurčin Živa zvani Šef. Njega je tada pokušao da dovede u svoje redove čuveni „Dinamo“ iz Zagreba ali im je Šef odgovorio da može da pređe u „Dinamo“ samo ako mu presele kafanu „Putnik“ u Zagreb.

Posle četiri godine provedene u Drugoj beogradskoj ligi, i svake sezone sve boljeg plasmana na tabeli, rukovodstvo kluba je odlučilo da je vreme se ekipa plasira u viši rang takmičenja. Na mesto trenera dolazi Krajtor Vasilije koji dovodi kvalitetne igrače u nameri da uđe u Prvu beogradsku ligu. On je za veoma kratko vreme uspeo da napravi ekipu koja može da se nosi sa najvećim izazovima.

Ponašao se kao pravi profesionalac, treninzi su bili redovni, pratio je igre svojih protivnika i bio je veoma ambiciozan. Treninzi su bili teški i na svakom treningu je bilo 18 – 20 igrača. Imao je sposobnost da u igru ubaci nekog igrača koji do tada nije dobijao šansu i on bi mu redovno vraćao to ukazano poverenje tako što bi postigao pogodak. Bio je najbolji trener u tom rangu takmičenja. U tom periodu prvi put u istoriji kluba su pojedini igrači dobijali novac za to što su igrali a neki od njih su Milija Jelisavčić, Zdravko Ranđelović i Grk Kalagasidis. Zahvaljujući svemu tome „BSK“ je u sezoni 1973/1974. godine, zauzeo prvo mesto na tabeli i po prvi put uspeo da se plasira u Prvu beogradsku ligu.

Te godine 10.02.1974. godine „BSK“ je odigrao prijateljsku utakmicu sa jednom od najjačih generacija „Crvene Zvezde“ u njenoj istoriji. Veliki broj ljubitelja fudbala se okupio na „Špinjati“ da vidi majstore fudbala sa Topčiderskog brda. Za „Crvenu Zvezdu“ je nastupio skoro najjači sastav među kojima se ističu: Stanislav Karasi, Mihalj Keri, Vladimir Petrović – Pižon, Jovan Kule Aćimović i legendarni Dušan Dule Savić. „BSK“ je pružio dostojan otpor renomiranom protivniku ali nije uspeo da ga nadigra pa je utakmica završena rezultatom 1:4 za „Crvenu Zvezdu“.

Naredne sezone klub nastavlja sa dobrim igrama iz nižeg ranga takmičenja. Na trenerskoj poziciji se zadržava Krajtor Vasilije i veći deo igračkog kadra ostaje veran klubu. Iako je Prva beogradska liga bila mnogo teže takmičenje od prethodnog, „BSK“ pravi veliko iznenađenje i osvaja prvo mesto. Klub je ušao u prvi put formiranu Beogradsku zonu. Uspeh je mnogo veći ako se zna da je „BSK“ ubedljivo zauzeo čelnu poziciju na tabeli i sa velikim bodovnim zaostatkom ostavio najbliže pratioce. Te godine je započelo renoviranje stadiona pa je postavljena metalna ograda oko terena umesto drvenih barijera koje su se do tada nalazile.

Beogradska zona je najviši rang takmičenja koji je „BSK“ do tada igrao. Ligu je činilo 16 ekipa među kojima su: „IMT“, „Dunavac“ Grocka, „Sinđelić“, „OFK Zvezdara“, „Beograd“, „Grafičar“, „Radnički Obrenovac“, „BASK“, „Polet“, „Kneževac“, „Mladenovac“, „Železnik“, „Obilić“, „Prva Iskra“, „Radnički Novi Beograd“. Predsednik kluba je bio Mita Moldovan a trener ostaje Krajtor Vasilije.

Za ovaj nivo takmičenja je bio potreban znatno bolji teren nego što ga je klub do tada imao. Takođe, za potrebe ove lige angažovana su pojačanja među kojima su Pera Jovičić i Lukić iz Varvarina. Pošto se teren renovirao „BSK“ je morao svoje utakmice kao domaćin da igra na igralištu FK „Polet“ u ranim jutarnjim časovima. Prvu utakmicu u Beogradskoj zoni „BSK“ je igrao na igralištu „Poleta“ protiv „OFK Zvezdare“ i pobedio sa rezultatom 2:0. To je bila prva utakmica koja je odigrana od osnivanja Beogradske zone a prvi pogodak u novoformiranoj ligi je postigao igrač „BSK-a“ Jelić Dragić, koji se vratio kući na odsustvo iz vojske. On je posle sjajne akcije snažnim udarcem iz voleja doneo ekipi prednost od 1:0. I ove godine je jureno prvo mesto na tabeli ali klub nije mogao da izdrži finansijski, pa je morao da se zadovolji sa solidnom šestom pozicijom.

Značajno je, da je u sezoni 1975/1976. godine, prvi put osnovana sekcija veterana „BSK-a“.

U jesenjem delu prvenstva 1976/1977. godine „BSK“ zadržava veći deo igračkog kadra iz prethodne sezone. Trener Krajtor Vasilije je imao na raspolaganju veliki broj igrača i nameru da ekipa ponovo napadne prvo mesto na tabeli. Međutim, u jesenjoj polusezoni „BSK“ nije ličio na onu ekipu koja se ravnopravno nosila i sa najjačim protivnicima. Na iznenađenje svih ljubitelja fudbala u Borči, klub zauzima poslednje mesto na tabeli. U prolećnom delu prvenstva ekipa se trgla. Zabeležen je veliki broj pobeda i na kraju prvenstvene trke, „BSK“ zauzima loše deveto mesto na tabeli ali dovoljno da se zadži mesto u Beogradskoj zoni. Jedna od svetlih tačaka te sezone je bio najbolji izvođač slobodnih udaraca u beogradskom amaterskom fudbalu Lazović.

Uskoro se klub suočio sa novim problemima. Veći deo igračkog kadra napušta ekipu a takođe trener Krajtor Vasilije odlazi sa svoje funkcije. Na trenersku poziciju dolazi Radojčić Vladimir, ali on biva smenjen posle desetak poraza na početku jesenjeg dela prvenstva. Treba istaći da su pojačanja bila neadekvatna za takmičenje kakvo je bila Beogradska zona. Za novog trenera se postavlja Toma Žalac, bivši trenera omladinaca kluba ali ni on ne uspeva da prodrma ekipu i napravi neki značajniji rezultatski pomak. Na kraju sezone 1977/1978. godine, „BSK“ zauzima poslednje mesto na tabeli i ispada u Prvu beogradsku ligu. Predsednik kluba te godine je bio Đorđe Tošić a sekretar Slavko Lukša.

U Prvoj beogradskoj ligi stvari nisu dobro krenule po „BSK“. Veliki broj poraza je doprineo tome da se klub na kraju jesenjeg dela prvenstva nalazi pri dnu tabele i bio je jedan od kandidata za ispadanje. Trener Toma Žalac nije ni u ovoj sezoni uspeo da napravi neki bolji rezultat sa ekipom. Njega početkom 1979. godine menja Krajtor Vasilije. Ova promena je razdrmala ekipu, koja počinje da pobeđuje i uspeva da obezbedi opstanak u ligi.

I naredne godine „BSK“ nije imao neke značajnije rezultate u Prvoj beogradskoj ligi, ali je uspeo pod vođstvom Krajtora Vasilija da ponovo izbori opstanak u ligi. Dok u sezoni 1980/1981.godine „BSK“ ne uspeva ono što mu je polazilo prethodnih godina, da se krajnjim naporima sačuva opstanak u ligi. Klub je morao da se pomiri sa tim da ispada u Drugu beogradsku ligu. Da stvar bude još gora, Krajtor Vasilije odlazi sa svoje funkcije u „Minel“ i sa sobom odvodi većinu kvalitetnijih igrača u klubu.

U sezoni 1981/1982. godine, ponovo za trenera dolazi Toma Žalac koji vodi ekipu u jesenjem delu prvenstva. Usled nedostataka kvalitetnih igrača, „BSK“ beleži loše rezultate pa se na kraju jesenje polusezone nalazi na poslednjem mestu na tabeli. U prolećnom delu na mesto trenera dolazi Božidar Čonić, ali ni on ne uspeva da napravi neki bolji rezultat. Na kraju prvenstva ljudi iz kluba su morali da se pomire sa time da ispadaju u niži rang takmičenja.

Tako se „BSK“ posle 25 godina ponovo našao u Trećoj beogradskoj ligi. Trener ostaje Božidar Čonić. U jesenjem delu prvenstva „BSK“ beleži solidne rezultate, bili je dosta oscilacija u igri ali je ekipa bila u vrhu tabele. U zimskom prelaznom roku u klub je došao kao igrač Nikola Petrov iz „OFK Beograda“ i od tada klub beleži veliki uspon i dobre rezultate. On je bio vanserijski igrač, leva polutka ali je bio sklon povredama pa nije mogao da igra jača takmičenja. Najviše zahvaljujući njemu „BSK“ je u sezoni 1982/1983. godine uspeo da se vrati u Drugu beogradsku ligu.

Naredne sezone u Drugoj beogradskoj ligi je učestvovao rezervnim tim „Partizana“. „BSK“ je imao dobre rezultate i konstantno je bio u vrhu tabele. Tri kola pre kraja prvenstva, „BSK“ je igrao protiv „Partizana“ i bila mu je potrebna pobeda da bi ušao u viši rang takmičenja. Nažalost, „Partizan“ je pobedio sa 2:1, i uništio sve nade da će „BSK“ igrati veći rang. Međutim, pošto je igrač „Partizana“, Kujtim Šalja, igrao sa parnim žutim kartonima, „BSK“ je dobio utakmicu službenim rezultatom 3:0. To su bila odlučujuća tri boda uz pomoć kojih je BSK u sezoni 1983/1984. godine osvojio 1. mesto na tabeli i ušao u Prvu beogradsku ligu.

U sezonama 1984/1985. i 1985/1986. godine u Prvoj beogradskoj ligi, „BSK“ nije imao neke značajnije uspehe. Trener je u prvoj sezoni ostao Dane Stojanović a u drugoj na njegovo mesto dolazi Krajtor Vasilije.

Naredne godine u klub dolazi Dragan Vuković – Rus, kome kao pomoćnik pomaže Božidar Čonić. Rus je bio izuzetno disciplinovan trener, koji je umeo da izvuče najbolje iz igrača. Ekipa ga je veoma poštovala i slušala, što je i doprinelo da se „BSK“ plasira u viši rang takmičenja. U tom periodu „BSK“ je imao odlične igrače koji su mogli da igraju mnogo jače takmičenje. Neki od njih su Mija Ostojić, Aca Ostojić, Naumović Kosta, Šuša, Nikola Petrov i Čonić.

Posle deset godina „BSK“ se ponovo nalazi u Beogradskoj zoni. Trener ostaje Dragan Vuković – Rus i ne menja svog pomoćnika Božidara Čonića. Od februara 1988. godine trener postaje Sava Stoiljković. Ekipa pruža dobre igre u novom prvenstvu a sve veći broj publike dolazi na „Špinjatu“. Imali su i razloga za to jer je „BSK“ zauzeo odlično 5. mesto u konkurenciji ekipa kakve su: „Voždovac“, „Grafičar“, „Teleoptik“, „Žarkovo“, „Trudbenik“, „Polet“ i drugi. Ponovo se najviše isticao Nikola Petrov koji je na kraju sezone 1987/1988. godine, poneo titulu najbolje ocenjenog igrača Beogradske zone.

Sava Stoiljković nastavlja da vodi ekipu i u narednoj sezoni, a za svog pomoćnika dovodi Miloša Savića. Nažalost, ekipa nije pružala dobre igre iz prethodne sezone pa je „BSK“ na kraju jesenjeg dela prvenstva bio ubedljivo predposlednji tim na tabeli sa veoma malim šansama da opstane u ligi. Nešto je moralo da se menja, pa je na početku prolećnog dela prvenstva trenersku poziciju zauzeo Božidar Čonić a na mesto pomoćnog trenera dolazi legenda kluba Sava Andreić. Njemu kao najboljem igraču u istoriji kluba nije smetala ova pozicija jer je samo želeo svojim iskustvom da pomogne klubu u ovoj teškoj situaciji. Njih dvojica su pomogli da „BSK“ izbori opstanak u ligi. Pa je u sezoni 1988/1989. godine, „BSK“ zauzeo 12. poziciju na tabeli i uspeo da zadrži svoj status u Beogradskoj zoni.

Početkom 1989. godine na Godišnjoj skupštini za predsednika kluba je postavljen Stevo Beronja. U upravni odbor su izabrani Marko Gavranović, Mita Moldovan, Ante Rejo, Bogdan Orlić i Slobodan Ćorić a kao predsednik Sportskog društva u klubu je radio Mile Živkov.

Naredna sezona 1989/1990.godine, nije donela ništa dobro „BSK-u“. Ekipa nastavlja sa lošim igrama i sa još gorim rezultatima nego ranije. Klub se grčevito borio za opstanak u Beogradskoj zoni. Veliki broj poraza je doprineo tome da su sve šanse za opstanak u ligi izgubljene četiri kola pred kraj prvenstva kada je „BSK“ na svom igralištu pretrpeo poraz od „Palilulca“. Klub se posle samo tri godine provedene u Beogradskoj zoni vratio u Prvu beogradsku ligu. Većina članova Upravnog odbora je digla ruke od kluba pa se naslućivao težak period narednih nekoliko godina za „BSK“.

Ono što se naslućivalo se i obistinilo.Svi igrači iz prethodne takmičarske sezone su napustili klub. Kao trener dolazi Miloš Savić, koji je od početka imao problema sa brojem igrača. Jedva je skupljeno toliko igrača da bi klub uopšte mogao da se takmiči. Rezultati u takmičarskoj 1990/1991. godini su bili izuzetno slabi pa je „BSK“ gubio utakmice sa velikim brojem golova razlike. Koliko je situacija bila loša govori podatak da je prva pobeda ostvarena u poslednjem kolu jesenjeg dela prvenstva kada je pobeđena ekipa „Jedinstva“ iz Surčina sa 1:0. Klub je ispao u tada najniži rang, Drugu beogradsku ligu.