Period 1991 – 2012


U Drugoj beogradskoj ligi, „BSK“ je pripadao grupi ekipa sa teritorije beogradske opštine Palilula. Vođen je veliki broj komšijskih derbija, pa su je utakmicama prisustvovao veliki broj gledalaca. Sve ekipe su želele da uzmu bodove „BSK-u“, pošto je bio najpoznatiji klub u tom delu grada.

U sezoni 1991/1992. godine, „BSK“ je zauzeo 3. mesto na tabeli i nije uspeo da se vrati u Prvu beogradsku ligu. Trener je nastavio da bude Miloš Savić, koji je i dalje imao problema sa manjkom igrača. Zanimljivo je da su se omladinci takmičili samo u jesenjoj polusezoni, jer je kompletna omladinska ekipa u prolećnom delu prebačena u prvi tim koji nije imao dovoljan fond igrača.

Godišnja skupština kluba je održana 26.septembra 1992. godine kada su u Upravni odbor izabrani Stanković Borisav – Abe, Krstić Jovica, Savić Dragan, a za predsednika je izabran Gavranović Marko. Početkom 1993. godine u Upravni odbor je postavljen Dragomir Vasić – Baja, čija privatna firma „BAMI“ je bila glavni sponzor kluba što označava početak velikog uspona kluba.

Klub je na kraju prvenstva 1992/1993. godine u Drugoj beogradskoj ligi zauzeo 2. mesto na tabeli i izborio pravo na baraž za ulazak u viši rang takmičenja. U baražu na stadionu FK „Voždovca“, „BSK“ je u prvoj utakmici pobedio FK „Dunavac“ iz Grocke sa rezultatom 3:0. U drugoj utakmici je igrano protiv FK „Dunava“ iz Velikog Sela i ostvaren je nerešen rezultat od 1:1, i zahvaljujući tome klub je izborio plasman u Prvu beogradsku ligu.

Te sezone je viđena prava trenerska vrteška u klubu. Kao prvi trener sezonu je započeo Čonić Božidar koji je otišao u oktobru a na njegovo mesto dolazi Miloš Savić koji je bio pomoćnik Čoniću. Početkom 1993. godine za trenera je postavljen Dragan Vuković – Rus kome je asistirao Miloš Savić.

Interesantno je da je kadetska selekcija „BSK-a“ odigrala samo 12 od predviđenih 18 utakmica. Upravni odbor je doneo odluku da selekciju kadeta odjavi iz takmičenja zbog nediscipline igrača i neodazivanje na prvenstvenu utakmicu, koja je trebala da se igra u gostima protiv Partizana. U toj generaciji kadeta je bio Predrag Ocokoljić koji je kasnije sa uspehom igrao za prvi tim „Dorćola“, „Palilulca“ i „BSK-a“, odakle je otišao u „Radnički“ iz Niša. Kasnije je bio standardni član šampionske generacije „Obilića“ i prvi je igrač kluba koji je igrao za seniorsku selekciju državne reprezentacije.

U jesenjem delu prvenstva 1993/1994. godine ekipu je nastavio da vodi Dragan Vuković – Rus, dok je u prolećnoj polusezoni trenersko kormilo preuzeo Milovan Mitić. Rezultati ekipe su bili solidni pa je „BSK“ na kraju prvenstva držao čvrstu poziciju na sredini tabele. Ekipa se spremala da naredne sezone napadne ulazak u viši rang takmičenja. Pioniri kluba su pod vođstvom Ivice Radovanovića osvojili prvo mesto na tabeli i plasirali se u Prvu ligu pionira.

Ekipu u julu 1994. godine je kao trener preuzeo Đukić Sreten kome je pomagao Nikola Traljić. Njih dvojica su odradili pripremni period sa ekipom i vodili „BSK“ u prvih nekoliko kola Prve beogradske lige. Od oktobra na trenersko mesto dolazi Nikola Petrov koji je do tada bio trener selekcije pionira. Zahvaljujući stabilnim finansijama i dobrim rezultatima na terenu, „BSK“ na kraju prvenstva 1994/1995. godine osvaja 1. mesto na tabeli i obezbeđuje ulazak u viši rang takmičenja. Te godine započinje renoviranje stadiona pa su urađene betonske tribine dužinom terena. Tribine su imale šest redova i na njima je mogao da okupi veliki broj ljubitelja fudbala.

U sezoni 1995/1996. godine, svi u klubu su želeli da se nastavi sa dobrim igrama i rezultatima iz predhodnog prvenstva. Tako da je „BSK“ u Zonskoj ligi Beograda pretendovao na prvo mesto na tabeli. Pošto je liga bila ravnopravna, tek u poslednjem kolu prvenstva „BSK“ je izborio ulazak u viši rang takmičenja. Tada je pobeđena ekipa FK „Vranić“ sa rezultatom 4:2, što je donelo veliko slavlje među navijačima kluba.

Pobede su se proslavljale u čuvenoj kafani „Putnik“, koju je ponovo oživeo Dragomir Vasić – Baja. Ekipa se okupljala u njemu kao i ranije generacije igrača, sada već legende kluba. U to vreme svi igrači su imali platu pa se moglo trošiti i na zabavu. Neki od njih su Goran Giga Zelenović, Škorić, Predrag Ocokoljić i Spasić Zoran.

U takmičarskoj 1996/1997. godini, „BSK“ je pripadao Republičkoj ligi sever, grupa Beograd. Na trenerskoj poziciji je ostao Milovan Mitić ali je posle samo dva kola napustio funkciju. Na njegovo mesto dolazi njegov doskorašnji pomoćnik Nikola Petrov. Ni on se nije dugo zadržao, pa je od januara 1997. godine za trenera postavljen Dragan Vuković – Rus, kome je ovo treći put da predvodi sa klupe „BSK“. Ekipa je ispoljila konstantnu formu pa je na kraju sezone zauzela 12. poziciju na tabeli od 18 timova.

U tom periodu „BSK“ se takmičio u kupu, gde je za razliku od prvenstva postizao odlične rezultate. Ekipa „BSK-a“ je igrala u finalu kupa Jugoslavije na teritoriji Beograda, što se smatra jednim od većih uspeha u dotadašnjoj istoriji kluba. U finalu na stadionu „Radničkog“ na Novom Beogradu, „BSK“ je izgubio od FK „Bežanije“ sa rezultatom 3:0. Iako su bili favoriti za osvajanje trofeja morali su da čestitaju u tom trenutku mnogo boljoj ekipi „Bežanije“.

Značajno je da se te godine prvi put osniva selikcije petlića. Njih je predvodio sa klupe Slobodan Stanić. Petlići su te godine bili i na pripremama u Ulcinju.

Naredne sezone bilo je velikih finansijskih problema u klubu. Zbog nedostatka novca jedan broj igrača je napustio „BSK“ a takođe je smanjen broj igrača u samom klubu. I pored tih problema „BSK“ je uspeo da zauzme poziciju na sredini tabele i tako u sezoni 1997/1998. godine sačuva mesto u Republičkoj ligi sever, grupa Beograd. Trener je nastavio da bude Dragan Vuković – Rus do aprila 1998. godine kada ga je zamenio Slavko Jović, koji je vodio ekipu do kraja sezone.

Omladinci „BSK-a“ su te sezone predvođeni Miodragom Jovanovićem obezbedili učešće u baražu u kome su pobedili ekipu „Dunavca“ iz Grocke i plasirali se u viši rang takmičenja. Takođe na početku te sezone je stavljena u funkciju nova zgrada na igralištu. U okviru nje su se nalazile nove svlačionice, kancelarije, ekonomat, sobe za igrače i ekonoma.

U jesenjem delu prvenstva 1998/1999. godine finansijska situacija u klubu se znatno popravila. To se odrazilo i na rezultate kluba koji su bili iznad očekivanja. „BSK“ je postao jesenji prvak sa jednim bodom prednosti u odnosu na „Teleoptik“ i mogao je mirno da sačeka nastavak sezone. Svi u klubu su se potajno nadali da mogu da naprave istorijski uspeh i plasiraju se u Drugu saveznu ligu. Trener ove uspešne generacije je bio Ilija Galić a njegov pomoćnik Branislav Stankov.

Na proleće je prvenstvo prekinuto zbog NATO agresije na našu zemlju. Odigrano je samo jedno kolo protiv „Voždovca“ u gostima, u kojoj je „BSK“ izgubio sa 1:0. Pre prekida prvenstva BSK je zauzimao drugo mesto na tabeli iza „Teleoptika“ što mu je omogućilo da se po prvi put plasira u Drugu saveznu ligu. U viši rang takmičenja se plasirala i ekipa „Železničara“,koja je na kraju sezone zauzela treće mesto na tabeli.

U Drugoj saveznoj ligi,grupa sever 1999/2000. godine, „BSK“ je želeo da pokaže da debitant u ligi može da se ravnopravno suprostavi mnogo poznatijim protivnicima. Početak prvenstva je bio za pamćenje. Prve dve utakmice i dve ubedljive pobede u Borči pred mnogobrojnom publikom. Zatim je usledila pobeda u gostima protiv velikog rivala „Palilulca“ na stadionu „OFK Beograda“. To je bio početak kakav nisu očekivali ni najveći optimisti u klubu. U tom jesenjem delu prvenstva je odigrano još nekoliko vrhunskih utakmica. Prolećni deo sezone je bio malo lošiji ali je „BSK“ na kraju prvenstva zauzeo odlično 7. mesto u konkurenciji od 18 ekipa.

I u toj sezoni je „BSK“ promenio veliki broj trenera pa je Ilija Galić bio trener samo do kraja oktobra. Njegov pomoćnik u pripremnom periodu je bio Branislav Stankov a na početku sezone pa do oktobra Miša Stolić. Po odlasku Ilije Galića na mesto glavnog trenera dolazi Miša Stolić, čiji je pomoćnik bio Ljubiša Grujić. U maju 2000. godine smenjen je Stolić pa do kraja sezone ekipu je vodio Ljubiša Grujić.

Naredne sezone 2000/2001. godine, „BSK“ je zbog reorganizacije lige pripadao Drugoj saveznoj ligi,grupa Istok. Ekipa je nastavila sa dobrim rezultatima koje je imala u prošloj sezoni. Na kraju prvenstva „BSK“ je zauzimao 8. poziciju na tabeli sa osvojenih 52 boda. To je bio odličan plasman s obzirom da su se takmičili u konkurenciji timova kakvi su: „Zvezdara“, „Hajduk“ Beograd, „Dubočica“ iz Leskovca, „OFK Niš“, „Jedinstvo“ iz Paraćina, „Beograd“ i drugi. „BSK“ je ponovo na početku sezone promenio trenera pa je pripremni period započeo Dušan Nikolić koji je na toj funkciji ostao samo desetak dana. Trenersku dužnost je preuzeo Slavko Jović kome su pomagali Dušan Momčilović i trener golmana Milenko Bijelić.

U tom periodu klub prvi put ima organizovane treninge sa novoosnovanom selekcijom pretpetlića, kojima je trener bio Slobodan Stanić.

Nastavlja se sa stabilnim rezultatima i u narednoj takmičarskoj sezoni 2001/2002. godine. Trener je ostao Slavko Jović, koga je u februaru 2002. godine zamenio Branislav Stankov. U jesenjem delu prvenstva, „BSK“ je imao odlične rezultate pa je u jednom periodu vezao čak pet uzastopnih pobeda, kada su pobeđene ekipe „Građanskog“ iz Svilajnca, „Vučje“, „Beograd“, „OFK Niš“ i nekada čuveni „Radnički“ iz Niša. Takođe u toj sezoni „BSK“ je imao neke od pobeda sa velikim brojem golova razlike od kojih se izdvaja ubedljiv trijumf na svom terenu protiv ekipe „Jedinstva“ iz Paraćina sa rezultatom od čak 8:1. Kao i prethodne sezone „BSK“ je na kraju takmičarske godine zauzeo 8. mesto na tabeli.

Veliki finasijski problemi su zadesili klub pre početka sezone 2002/2003. godine. „BSK“ nije imao finansijskih srestava da se takmiči u Drugoj saveznoj ligi. Na Skupštini kluba je odlučeno da se od saveza zatraži zamrzavanja statusa, dok se situacija u klubu ne popravi. Fudbalski savez je potvrdio ovu molbu, pa se se u Drugoj saveznoj ligi umesto „BSK-a“ takmičila ekipa „Vrbasa“.

Naredne godine, situacija u klubu se malo popravila pa je „BSK“ mogao da se takmiči. Tako da je u sezoni 2003/2004. godine pripadao Republičkoj ligi, grupa Beograd. Nakon pauze od godinu dana, ekipa je beležila solidne rezultate pa je „BSK“ na kraju prvenstva završio na 10. poziciji na tabeli. Prvih četiri kola novog prvenstva, ekipu je sa trenerske pozicije vodio Bogdan Korak sa pomoćnikom Milošem Slijepčevićem. Njega je nasledio Cvijetin Blagojević, koji je ekipu vodio do kraja sezone, zajedno sa svojim pomoćnikom Dejanom Musovićem i trenerom golmana Zoranom Jovićem.

Finansijska situacija se posebno poboljšala kada je u klub došao Obrad Ćesarević. Od tada klub nije više morao da razmišlja hoće li se takmičiti naredne sezone, već samo da postigne što bolje rezultate. Već prve sezone od njegovog dolaska su izgrađena dva travnata pomoćna terena i delično je postavljena ograda oko kompleksa budućeg sportskog centra.

„BSK“ ponovo na početku nove sezone menja trenera. Letnji pripremni period je odradio Zoran Milinković sa svojim pomoćnikom Darkom Obradovićem. Međutim, od prve prvenstvene utakmice trener ekipe postaje Nebojša Vignjević sa pomoćnikom Mišom Filipovićem. Da bi se ponovo posle tri kola u prolećnom delu prvenstva na klupu vratio Zoran Milinković. Ekipa je imala zadovoljavajuće rezultate i u sezoni 2004/2005. godine, pa je kao i u prethodnom prvenstvu „BSK“ zauzeo 10. mesto na tabeli.

U oviru sportskog centra je urađena hala za mali fudbal, u kojoj je ekipa mogla da se priprema u hladnim zimskim mesecima. Takođe, stvorili su se uslovi da klub prvi put od osnivanja oformi Školu fudbala i organizovano radi sa dečacima uzrasta šest, sedam i osam godina.

Pošto su se finansije kluba znatno popravile, „BSK“ je mogao da dovodi igrače iz raznih delova naše zemlje. Tako da su u klub došli igrači poput Aleksandra Đukića, Dejana Bogićevića, Darka Bondžića, Zorana Kneževića i drugih, koji su znatno popravili kvalitet igre „BSK-a“. Sve to je doprinelo da „BSK“ u sezoni 2005/2006. godine, osvoji ubedljivo prvo mesto na tabeli. Koliko je ekipa bila dominantna govori podatak da je drugoplasirana ekipa „Beograda“ zaostala čak 19 bodova u odnosu na „BSK“. Prvo mesto je obezbeđeno još sredinom prolećnog dela prvenstva.

Cela sezona je završena sa samo dve izgubljene utakmice, i to na kraju prvenstva kada je došlo do opuštanja i kada te utakmice nisu imale nikakv takmičarski značaj. „BSK“ je bio prvi na tabeli od prvog do poslednjeg kola, čime retko koji klub može da se pohvali. Takođe, izgradnja sportskog centra je nastavljena pa su na stadionu započeti radovi na izgradnji motela.

U Prvoj ligi Srbije „BSK“ je nastavio sa odličnim rezultatima iz prethodne sezone. Ekipa je igrala veoma dobro, naročito na domaćem terenu, pa je kao domaćin „BSK“ ostvario bilans od čak 11 pobeda, 6 nerešenih ishoda i samo 2 poraza. To je najviše uticalo da „BSK“ na kraju sezone 2006/2007. godine, zauzme odlično 4. mesto na tabeli. Ovakav plasman je omogućio da ekipa igra baraž utakmice za popunu Super lige.

U baražu „BSK“ je igrao protiv ekipe „Rada“, koja je na kraju prvenstva zauzela 5. mesto na tabeli. Prva utakmica se igrala na Banjici, koju je „BSK“ uspeo da pobedi sa rezultatom 2:1. Revanš meč se igrao u Borči pred velikim broj gledalaca. „BSK-u“ je bio dovoljan i nerešen ishod da bi se kvalifikovao u narednu rundu baraža. Na kraju utakmice „BSK“ je pobedio identičnim rezultatom kao u prvom meču od 2:1. To mu je omogućilo da se sastane sa ekipom „Napretka“, koji je eliminisao „Radnički“ iz Pirota.

U prvoj utakmici „BSK“ je dočekao „Napredak“ na svom stadionu. Ekipa je odlično odigrala ovu utakmicu, pa je „BSK“ na kraju zasluženo slavio sa rezultatom 2:1. U Kruševac je ekipa otišla sa namerom da ostvari najveći uspeh u istoriji kluba i plasira se u Super ligu Srbije. Međutim, ekipa „Napretka“ je bila bolja u ovoj utakmici i slavila sa rezultatom 2:0 i srušila ljudima u klubu snove o istorijskom uspehu.

U narednu sezonu 2007/2008. godine, „BSK“ je ušao sa namerom da uradi ono što mu nije uspelo prethodne godine. Ekipa je bila uigranija, jer su ostali gotovo svi igrači od ranije uz nekoliko pojačanja. Na kraju prvenstva „BSK“ je zauzeo 3.mesto na tabeli sa istim brojem bodova kao drugoplasirana ekipa „Jagodine“. Međutim, „Jagodina“ je imala bolju gol razliku za samo jedan pogodak od „BSK-a“ i plasirala se u viši rang takmičenja. Veliki broj bodova ekipa je izgubila u poslednjih nekoliko kola prvenstva kada su doživeli poraze od „Zemuna“, „Hajduka“ i „Javora“. Klub je morao da se zadovolji sa tim da ponovo igra baraž za ulazak u Super ligu Srbije.

Ovoga puta „BSK“ je dočekao u baražu ekipu „Metalca“ iz Gornjeg Milanovca. Posle devedeset minuta velike borbe, utakmica je završena rezultatom 0:0. Pristupilo se izvođenju jedanesteraca, u kojima je „BSK“ bio bolji i pobedio sa rezultatom 4:3. Ova pobeda je omogućila ekipi da se u narednoj rundi baraža sastane kao i prehodne sezone sa ekipom „Rada“.

Nekoliko dana pre baraž utakmice sa „Radom“, zbog svađe sa upravom kluba odlazi trener Zoran Milinković sa svojim pomoćnikom Darkom Obradovićem. Na njegovo mesto dolazi trener mlađih kategorija kluba Veličko Kaplanović, koji je vodio ekipu protiv „Rada“.

Utakmica protiv „Rada“ je okupila na „Špinjati“ veliki broj navijača oba kluba. Sama utakmica je bila izuzetno neizvesna sa velikim brojem prilika sa obe strane. Rezultat na kraju meča je bio 0:0, pa se moralo pristupiti izvođenju jedanesteraca. Nažalost, ekipa „Rada“ je bila bolja u tom segmentu igre pa je na kraju slavila rezultatom 4:2. U narednoj rundi baraža „Rad“ je savladao ekipu „Smedereva“ i plasirao se u Super ligu Srbije. „BSK“ je kao i prethodne sezone propustio priliku da napravi istorijski plasman.

Veliki uspeh postižu omladinci „BSK-a“, koji su pod vođstvom Velička Kaplanovića osvojili prvo mesto u Omladinskoj ligi Beograda i po prvi put se plasirali u Omladinsku ligu Srbije.

Nakon dva neuspešna pokušaja, svi u klubu su bili uporni da „BSK“ postane superligaš. To se konačno i dogodilo u sezoni 2008/2009. godine, kada je „BSK“ osvojio 1. mesto u ligi i napravio istorijski podvig plasmanom u Super ligu Srbije. Ekipu je nastavio da vodi Veličko Kaplanović sa svojim pomoćnikom Nenadom Galićem. Odličan bilans od 70 bodova, ekipa je postigla uz čak 20 pobeda, 10 nerešenih ishoda i samo 4 poraza. To je donelo veliko slavlje u klubu i među navijačima. Takođe svi su bili iznenađeni kako se jedan mali klub iz predgrađa Beograda plasirao u najviši rang srpskog fudbala.

I ove sezone se radilo na izgradnji sportskog centra. Tako da su aprila 2009. godine započeti radovi na izgradnji zapadne tribine stadiona koja bi imala kapacitet od 1500 sedećih mesta.

U Super ligi Srbije, „BSK“ je morao da igra kao domaćin na stadionu „OFK Beograda“ jer stadion u Borči nije ispunjavao uslove za najviši rang takmičenja. Takođe, trener Veličko Kaplanović nije mogao da vodi ekipu na utakmicama jer nije posedovao profi licencu pa je kao trener zvanično prijavljen Arifovski Šefki. U novom prvenstvu nije sve počelo kako treba, jer je ekipa vezala dva poraza u prva dva kola. Međutim, treće kolo je donelo pobedu „BSK-a“ na domaćem terenu protiv ekipe „Javora“. Uskoro je klub igrao protiv „Partizana“, „Vojvodine“, zatim „Crvene Zvezde“, o čemu su ranije mogli samo da sanjaju.

Na kraju prvenstvene trke 2009/2010. godine, „BSK“ je zauzeo 12. mesto na tabeli, što je omogućilo da zadrži superligaški status. Opstanak u ligi nije bio siguran do poslednjeg kola. Dva kola pre kraja prvenstva, „BSK“ se po prvi put u istoriji sastao sa „Crvenom Zvezdom“ na čuvenoj „Marakani“ i pobedio rezultatom 3:1. Poslednje kolo je donelo veliku neizvesnost u opstanak, jer je ekipa morala da pobedi „OFK Beograd“ na terenu koji su zajedno koristili. Na kraju utakmice „BSK“ je slavio sa rezultatom 1:0 i osigurao opstanak u ligi.

Svoju drugu sezonu u Super ligi Srbije, „BSK“ nije počeo najbolje. Svoju prvu pobedu ekipa ja zabeležila tek u sedmom kolu kada je pobeđena ekipa „Javora“ rezultatom 1:0. Jedan od razloga malo slabije igre je i to što je „BSK“ i dalje kao domaćin igrao svoje utakmice na stadionu „OFK Beograda“. Da su igrali svoje utakmice u Borči pred svojom vernom publikom, verovatno bi i rezultatski bilans bio bolji. Ovako je „BSK“ na kraju sezone 2010/2011. godine bio za jedno mesto bolji nego prethodne sezone i zauzeo 11. poziciju na tabeli. Ekipu je na počeku prvenstva sa klupe predvodio Vasiljević Srđan, ali se on zadržao veoma kratko, prvih 6 kola. Na njegovo mesto dolazi Kiković Milenko koji ostaje do kraja sezone.

Radovi na stadionu u Borči su nastavljeni i na početku sezone 2011/2012. godine. Ljudi u klubu su želeli da novu tribinu i teren osposobe pre početka prvenstva. Međutim, radovi na stadionu nisu tekli onom brzinom kojom su oni želeli pa je prvih četiri kola „BSK“ je igrao kao domaćin na stadionu „OFK Beograda“. Ubrzo su radovi završeni pa je „BSK“ u petom kolu na svom stadionu dočekao ekipu „Radničkog“ iz Kragujevca. Ovo je bila prva prvenstvena utakmica koja se igrala na ovom stadionu od početka renoviranja.

Teren je bio izvanredno pripremljen i pomeren bliže novoj zapadnoj tribini kako bi gledaoci koji su bili na njoj mogli još više da uživaju u fudbalu. To nije pomoglo igračima pa je utakmica na kraju završena rezultatom 0:0. „BSK“ je i u ovoj sezoni obezbedio opstanak u ligi i prvenstvo završio na 12. mestu na tabeli. Pripremni period sa ekipom je odradio Nađi Šemsoj, dok je u jesenjem delu prvenstva na klupi bio Milanović Saša. Na proleće ponovo dolazi trener koji je uveo „BSK“ u Super ligu, Kaplanović Veličko, koji vodi ekipu do kraja prvenstva.

Na početku ove sezone prvi put u istoriji klub je formirao ženski fudbalski klub „BSK“. U svojoj prvoj sezoni devojke su igrale u Drugoj ligi – Sever. Iako su bile debitanti u ovoj ligi, osvojile su ubedljivo prvo mesto i plasirale se u viši rang takmičenja, Prvu ligu Srbije. Takođe, devojke su potvrdile svoju dominaciju tako što su osvojile i trofej Kupa Srbije na teritoriji Beograda.

Na početku sezone 2012/2013. godine na mesto trenera dolazi Milojević Goran sa svojim pomoćnikom Ramadani Hezirđanom. Njih dvojica su vodili ekipu u jesenjem delu prvenstva, u kojem je „BSK“ završio na 12. mestu na tabeli. Na proleće ekipu preuzima Milošević Nebojša, koji vodi „BSK“ do tri kola pre kraja prvenstva. U tom trenutku ekipa je i dalje u društvu klubova koji opstaju u ligi. Zatim na trenersko mesto dolazi Radanović Miodrag – Profa, koji je vodio ekipu do kraja sezone.

U poslednjem 30. kolu prvenstva, „BSK“ se sastao na Staroj Karaburmi sa ekipom „OFK Beograda“. Ekipi je bila potrebna pobeda da bi sačuvala superligaški status. „OFK Beograd“ nije dozvolio da „BSK“ odnese tri boda sa njegovog terena pa je utakmica završena nerešenim ishodom 1:1. Nakon ove utakmice „BSK“ je imao 30 bodova isto kao i „Novi Pazar“. Međutim, „Novi Pazar“ je imao bolji međusobni skor pa je ostao u Super ligi Srbije. „BSK-u“ se vratilo to što je u prvoj utakmici kao domaćin izgubio od „Novog Pazara“ 2:3, dok je u drugoj bilo 1:1. Tako je posle četiri godine provedene u Super ligi Srbije, „BSK“ morao da se vrati u Prvu ligu.

Takođe, ženski fudbalski klub „BSK“ je rasformiran na kraju jesenje polusezone 2012/2013. godine. Do tada su devojke držale odlično 6. mesto na tabeli Prve lige Srbije koje bi ih vodilo u novoformiranu Super ligu Srbije. Ekipa se ugasila najviše zbog nezadovoljstva igračica, koje su napustile klub usled lošeg tretmana ljudi u klubu prema njima.

Politika kluba je usmerena na kvalitetan rad sa mlađim kategorijama, sa kojima radi stručan kadar, odakle će se stvarati igrači za prvi tim. Jedan od onih koji su izašli iz fudbalske škole „BSK-a“ je i Stefan Savić, sadašnji fudbaler italijanske Fiorentine i reprezentativac Crne Gore.

Infrastruktura je na visokom nivou, postoje glavni teren sa dve tribine kapaciteta oko 4000 mesta, nekoliko pomoćnih terena, hala za mali fudbal, motel, i sve to zajedno čini dobru osnovu za dalji napredak fudbalskog kluba.

Rukovodioci „BSK-a“ se nadaju da će se klub u najkraćem mogućem roku vratiti u Super ligu Srbije, što je i želja velikog broja navijača u Borči.